Одржани састанци чланова  Радне групе 4 (поглавља:  5 – Јавне набавке и 32 – Финансиjска контрола) Националног конвента о ЕУ (НКЕУ) 

Састанци су одржан и 29. септембра и 19. октобра 2017. године у просторијама Европског покрета у Србији, Краља Милана 31/ II. На оба састанка су, као представници СИТС, присуствовали Зоран Пендић, руководилац Развојног центра СИТС,  који је члан Радне групе 4 НКЕУ, и Предраг Стојановић, саветник у РЦ СИТС.

Први састанак је био посвећен преговарачком Поглављу 5 – Јавне набавкe.  Састанку су, поред чланова РГ 4 НКЕУ, присуствовали и представници Управе за јавне набавке  који су представили планове за испуњавање основних мерила за привремено затварање ПГ 5 – Јавне набавке.

Посебно је била интересантна дискусија везана за нови Закон о јавним набавкама, чију израду је још у децембру прошле године најавио директор Управе за јавне набавке Србије Предраг Јовановић, а ради потпуног усклађивање са новим директивама ЕУ у области јавних набавки. У најави је истакнуто да ће се радити на унапређењу праксе јавних набавки у смислу већег коришћења кртеријума економски најповољнија понуда у односу на критеријум најнижа понуђена цена (видети чл. 85 постојећег  Закона о јавним набавкама  У државама ЕУ претежно се користи први критеријум (преко 80%), док се код нас користи у око 14% јавних набавки.

Сматрамо да није згорег да поновимо део извештаја РЦ СИТС, који је написан након састанка Одбора за европске интеграције Народне скупштине РС са члановима РГ 4 НКЕУ, који је одржан 07. марта 2016. године у Народној скупштини РС на Тргу Николе Пашића 13. Ево дела тог извештаја:

"ЕУ стално унапређује регулативу у области јавних набавки. Измене се односе на повећање  флексибилности у јавним набавкама, поједностављење процедура у процесу јавних набавки (посебно за мање локалне самоуправе), уз пуно поштовање принципа конкурентности и јасну и стриктну контролу процеса јавних набавки (елиминишу се преговори иза "затворених врата"; даје се могућност искључење појединих понуђача са којима се у ранијим поступцима јавних набавки имало лоше искуство; промовише се обавезна арбитража због лоше обављених послова; елиминисање корупције). У овим изменама уместо критеријума "најнижа цена" форсира се критеријум "економски најповољнија понуда", а економски најповољнија понуда биће она која има најбољи однос између квалитета и цене, при чему параметри квалитета морају да буду јасно и професионално специфицирани (нормално, од стране стручњака који одлично познају проблематику конкретних јавних набавки). На састанку је поново истакнуто да је критеријум "најнижа цена" основни узрок корупције у јавним набавкама.

Посебно су важне измене које истичу предности заједничких набавки (набавке на централизованом нивоу). Овакве набавке могу посбно да помогну малим набављачима (нпр. малим локалним самоуправама). При том се захтева потпуна отвореност оваквог система набавки. Важне су и заједничке прекограничне набавке, при чему се захтева постојање компатибилност софтвера за јавне набавке у дражавама које обављају ту набавку.

Истакнута је и важност постојања ЦЕНТРАЛНОГ РЕГИСТРА ПОНУЂАЧА."

У чланку Предлог за измену Закона о јавним набавкамa, који је сачињен на бази анализе Проблеми у примени закона о јавним набавкама и предлози грађанског друштва за измене и унапређење постојећих решења, коју су урадили Топлички центар за демократију и људска права и Коалиција за надзор јавних финансија  (https://transformator.bos.rs/vesti/254/predlog-za-izmenu-zakona-o-javnim-nabavkama.html ; објављен 04.09.2017. године), истиче се "да је процес припреме новог Закона о јавним набавкама, који је у току, лишен минимума транспарентности, чиме су заинтересовани актери, стручна јавност и грађанско друштво у потпуности искључени из овог важног процеса." На састанку РГ 4 НКЕУ је речено да ће овај недостатак, мада са великим кашњењем, бити отклоњен.

Посебно треба напоменути да су у члану 85 постојећег Закона о јавним набавкама ("Сл. гласник РС", бр. 124/2012, 14/2015 и 68/2015) наведени одређени елементи критеријума економски најповољнија понуда . Такође је речено да се ови елементи могу поделити на поткритеријуме, при чему сваком елементу критеријума, односно поткритеријуму, наручилац у конкурсној документацији одређује релативни значај (пондер), тако да збир пондера износи 100.

На састанку је сугерисано да у новом Закону о јавним набавкама квалитет треба посматрати у ширем контексту, јер у важећем закону скоро сви наведени елементи критеријума економски најповољнија понуда фактички представљају – у савременом схватању квалитета – елементе квалитета. Нормално квалитет одређују и други елементи/параметри, који нису наведени у важећем закону. У овом случају за одређивање квалитета требало би применити вишенивоску метрику,  уместо пондерског приступа.

Такође је истакнуто да критеријум најнижа понуђена цена,  уколико уђе у нови Закон о јавним набавкама, ни у ком случају не сме директно да се примени без испуњења основих параметара квалитета за конкретну јавну набавку наког производа. Евидентна је чињеница да се за све четири генеричке категорије производа (услуге, софтвер, хардвер, процесни материјали) или за било коју њихову комбинацију (нпр. јавна набавка за за призвод аутомобил; мада је, по нашем мишљењу, за набавку аутомобила неопходна примена критеријум економски најповољнија понуда ) могу дефинисати основни параметри квалитета.

Други састанак је био посвећен преговарачком Поглављу 32 – Финансијска контрола.  Састанку су, поред чланова РГ 4 НКЕУ, присуствовале и три представнице  Министарства финансија које су истакле да је у областима интерне финансијске контроле  и заштите финансијских интереса ЕУ остварен значајан напредак.

Усвојена је С тратегија развоја интерне финансијске контроле у јавном сектору у Републици Србији за период 2017-2020. године   која треба да допринесе да се новац пореских обвезника троши на праве ствари и на економичнији начин. Такође је урађена Стратегија за сузбијање неправилности и превара у поступању са финансијским средствима Европске уније у Републици Србији за период 2017−2020. године, са Акционим планом ("Сл. гласник РС", бр. 98 од 3.11.2017. године).

Општи закључак састанака је да је усклађивање нашег законодавстава са законодавством ЕУ, уз потпуну транспарентност и значајно учешће стручних институција и цивилног друштва у процесу усклађивања, у областима јавних набавки и финансијске конт роле и његова стриктна и професионална примена од великог значаја за даље унапређивање укупног привредног амбијента у Републици Србији.